Prema porodičnim predanjima, najstariji preci Mihića za koje znamo prezivali su se Kapor. Porodica Kapor čuva sećanje na Baldovina Kapora kao svog najstarijeg pretka i rodonačelnika. Poreklo i značenje imena a kasnije i prezimena Kapor nije nam poznato. Za ime Baldovin znamo da je germanskog porekla a postalo je popularno i na nekim našim prostorima u XIII i XIV veku prolaskom krstaških ratnika na putu ka Latinskom carstvu, posebno među neslovenskim stanovništvom.

Predanje kaže da su se preci Kapora doselili na dečansko vlastelinstvo iz Makedonije odmah posle Maričke bitke, odnosno nakon 1371. godine. Neki za njih kažu da su došli iz okoline Štipa, drugi da su poreklom iz skopske Crne gore. Mnogi autori tvrde da su Kapori bili vlasi. Prezime Kapor zaista nije slovenskog porekla, a i neka prva imena koja nalazimo u dokumentima vezano za ovo današnje prezime - Baldovin, Buckat, Trošan - jesu tipična romansko-vlaška imena iz tog doba. Ne možemo pouzdano znati da li su Kapori zaista bili Vlasi Aromuni ili samo slovenski pastiri nomadi, ali sva je prilika da su jedno vreme zaista bili Vlasi, što ne isključuje njihovo slovensko poreklo u daljoj prošlosti.

Dokumenti kazuju da su se Kapori na posede manastira Visoki Dečani doselili ranije nego što tvrdi predanje. Čini se da je Kapor u početku bilo lično ime koje je znatno kasnije preraslo u prezime. Izvesni „Kapor, i sin mu Baldovin, i brat mu Buckat i Nenad, i đed im Trošan“ pominju se u II Dečanskoj hrisovulji u katunu vlaha Sušičana. Prezime ove porodice ne znamo (ako su ga uopšte i imali) ali njih smatramo prvim Kaporima. Katun vlaha Sušičana se pominje već u prvoj Dečanskoj hrisovulji na posedima dodeljenim manastiru. Obaveza vlaha Sušičana bila je čuvanje i napasanje manastirskih konja a pretpostavlja se da se katun nalazio istočno od oblasti Altin, u Dukađinu oko Belog Drima. Na tom prostoru, između sela Grgoc i Kraljane u Đakovačkoj opštini, i danas se nalazi brdo Sušica ispod koga protiče istoimena rečica. Izgleda da je katun nazvan po reci. Sušičani su imali 29 kuća, od kojih šest jačih porodica.

Dečanski vlaški katuni bila su stalna naselja sa porodičnim životom. To se da zaključiti i po broju domova i po broju žitelja stočara. Čuvanje, gajenje i napasanje stoke bilo je organizovano tako da su stada jedne vrste stoke napasana samo na jednom katunu. Ergela konja (laćamija) držana je samo na katunima Kostadinovcima, Gojilovcima, Tudoričevcima i Sušičanima; ovce su čuvane i napasane na katunima Ratiševcima i Svetovračanima; goveda na katunima Vardištani, a svinje na Lepčinovcima. Nesumnjivo da je najviše poklanjana pažnja katunima koji su čuvali konje, verovatno radi toga što je konj služio kao transportno sredstvo za prenos tereta na celom manastirskom posedu.

Pretpostavlja se da je druga Dečanska hrisovulja završena posle avgusta 1331. godine, nakon što je kralj Dušan preuzeo presto od oca Stefana Uroša, jer se obojica pojavljuju kao potpisnici ove povelje.

U III Dečanskoj hrisovulji Kapori se ponovo pominju kao vlasi Sušičani, ali ovaj put samo „Kapor i sin mu Baldovin“. Za treću hrisovulju se pretpostavlja da je pisana između maja 1343. godine i decembra 1345. godine, što nam govori da su Kapori tada još uvek bili na dečanskom vlastelinstvu.

Moguću vezu savremenih Kapora sa onima koji se pominju u dečanskim hrisovuljama potkrepljuje i jedno njihovo porodično predanje. Postoji tvrdnja da je u 18. veku živeo jedan od Kapora po imenu Baldovin Kapor, koji je dobio ime u znak sećanja na nekog njihovog davnog pretka sa Kosova. Ovo predanje je ispričao i Danilo Kapor u svome delu „Hronika jedne porodice iz Vukodola“. Ukoliko je takva osoba zaista postojala, postoji velika verovatnoća da je predak sa Kosova o kome je reč upravo Baldovin, sin Kapora, koji se pominje u hrisovuljama. U pitanju su dva prilično retka imena i male su šanse da su se oba zajedno mogla pojaviti na Kosovu u još nekom slučaju iz tog perioda. Eventualna saznanja iz dečanskih hrisovulja nisu mogla uticati na davanje imena Baldovinu Kaporu u 18. veku, jer su hrisovulje pronađene i publikovane tek u drugoj polovini 19. veka.

Neki autori (kao npr. Novak Mandić Studo u delu Srpske porodice Vojvodstva Svetog Save) tvrde da se u III Dečanskoj hrisovulji nalazi podatak da su „Kapor i sin mu Baldovin“ živeli u selu Kuševu, mada u hrisovuljama takve eksplicitne tvrdnje nema. Nije jasno odakle je autor izveo ovakav zaključak. Jedina mogućnost je da je katun vlaha Sušičana bio na teritoriji ovog sela. To je malo verovatno, s obzirom da je u Kuševu živelo isključivo arbanasko stanovništvo. Pored toga, nije bilo prihvatljivo mešanje vlaha i sebara i oni su živeli u različitim naseljima, sa različitom društvenom organizacijom, što je uređeno i zakonskim odredbama. Inače, nije tačno utvrđen položaj sela Kuševo, ali se pretpostavlja da je u pitanju selo Kušaj u blizini Skadarskog jezera. Ovo selo, istočno od Podgorice na nekadašnjoj teritoriji plemena Hoti, se pod tim imenom moglo naći na topografskim mapama sve do 1985. godine, a danas odgovara teritoriji sela Gryke u Albaniji.

Činjenica da su II i III Dečanska hrisovulja napisane između 1330. i 1345. godine pokazuje da su Kapori na prostoru vlastelinstva manastira Visoki Dečani živeli i pre Maričke bitke, nasuprot tvrdnjama porodičnog predaja. Pretpostavlja se da su se preci Kapora u Makedoniju naselili iz Tesalije ili Epira, kao vlaška nomadska plemena. U Grčkoj danas nalazimo prezime Kaporis, koje očito ima isti koren kao i Kapor, što daje potporu ovim tvrdnjama.

Moguće je da se seoba vlaških predaka Kapora na prostore dečanskog vlastelinstva desila još u X veku za vreme Cara Samuila, o čemu je pisao i naš istoričar Bogumil Hrabak:

„Naseljavanju stočara iz Tesalije i južne Albanije doprineo je i makedonski vladar Samuilo. Njegovog brata Davida ubili su 976. godine vlaški nomadi. Vizantijski istoriopisac Kekavmen zabeležio je za 985–6. godinu da je Samuilo prilikom zauzeća Larise poveo mnogo vlaškog stanovništva iz Tesalije i naselio ga u dubinu svoje države, što bi moglo da bude negde u Polimlju. Tu je u doba Tvrtka I bilo oko sto vlaških katuna. Kad je pod Nemanjićima i u srpskoj državi došlo do ubrzane feudalizacije, stočari su bežali na razne strane, pa i prema manje razvijenoj graničnoj Hercegovini. Niz rodova, pa i predmeta u Hercegovini i Konavlima upućuje na grčko poreklo iz Tesalije.“

Moguće je da je među ovim Vlasima bilo i nekih iz Makedonije. Oni su mogli tom prilikom biti naseljeni u širu oblast Polimlja, što je nedaleko od teritorije Altina gde se nalazio katun Vlaha Sušičana kasnije u XIV veku. Druga mogućnost je da je pomenuta „dubina teritorije“ bila u stvari severna Makedonija, te da su tom prilikom preci Kapora naseljeni iz Tesalije u Makedoniju, a da se njihova seoba u oblast Altina dogodila kasnije.

Kapori se ne zadržavaju dugo na posedima Visokih Dečana, već nastavljaju dalje na severozapad kao već slovenizovani nomadi, menjajući usput svoje prezime, prvo u Orlović a zatim u Rajković. Po dolasku u Hercegovinu oni postaju Vlasi Mirilovići, od kojih se vremenom odvajaju brojna bratstva i rodovi. Neki od njih vraćaju svoje staro prezime Kapor i ono opstaje sve do našeg vremena, tako da su danas brojni ljudi koji nose ovo prezime, posebno u Hercegovini. Jedan od njih bio je i poznati srpski pisac Momo Kapor.

Treba ipak reći da Kapori imaju i drugo predanje po kome su na Kosovu bili sve do Kačaničke bitke 1690. godine, odakle su se seobom preko vasojevićkih Komova naselili prvo u Nikšićko polje a zatim i u selo Mirilovići oko 1750. godine. Ukoliko je ovo predanje tačno, onda Kapori ne mogu biti osnivači srednjovekovnih vlaha Mirilovića.

<< Vlaški preci Mihića Orlovići >>

Imena Prezimena Kontakt Početak